Здравље становника Европе

Просечна очекивана дужина живота у европским земљама 1989. године била је 75 година. У земљама Централне и Источне Европе очекивана дужина живота се кретала у опсегу од 69,3 до 78,2 године, са израженом тенденцијом ка снижавању вредности.

Очекивана дужина живота по земљама

Стопа смртности новорођенчади (деце испод једне године старости) је важан здравствени индикатор. Утврђено је да се она смањује у свим европским земљама. Међутим, у неким деловима Центалне и Источне Европе, а нарочито у Румунији, Албанији, Србији и Црној Гори, стопа смртности новорођенчади је и даље висока, пре свега због лоших хигијенских услова.

Истраживања спроведена у различитим регионима Чешке, у којима је концентрација суспендованих честица у ваздуху повећана, утврдила су високу стопу смртности новорођенчади услед респираторних болести.

Према општим статистичким подацима о морталитету, најчешћи узроци смртности у Европи су:

• болести срца и кардиоваскуларног система (42% свих смртних случајева у Западној Европи, 55% у Центалној и Источној Европи);

• рак (25% у Западној Европи, 17% у Центалној и Источној Европи);

• несреће и тровања (6-9%);

• болести респираторног и дигестивног система, и остали узроци.

Најважнији фактори животне средине који утичу на повећање стопе смртности су лоши хигијенски услови и загађење амбијенталног и унутрашњег ваздуха. Ови фактори доприносе развоју различитих болести које доводе до преране смрти и повећавају укупну стопу смртности (DАLY).

Болести изазване загађењем у Европи

Још једна претња пореклом из животне средине је претерана потрошња хране која доводи до гојазности. Гојазност је нездрава и изазива различите болести.

© The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe