Европске шуме

Процењује се да је 80 до 90% европског тла било прекривено густим шумама пре отприлике 10.000 година. Након тог периода, површина под шумама се непрестано смањивала. Огољавање шума (дефорестација) је једним делом последица промене климатских услова, али је највећим делом резултат различитих људских активности, пре свега крчења шума да би се ослободило земљиште за пољопривреду и сеча дрвећа које се затим користи као гориво, за грађевинарство, бродарство и рударство.

Први период велког огољавања шума у Европи одиграо се током римске владавине, али највеће промене у Централној Европи десиле су се у Средњем веку. И поред ових промена, простране изворне шуме постојале су у Централној и Источној Европи све до 20-тог века.

Данас шуме заузимају око 312 милиона хектара, што чини 33% површине европског континента. Пола те територије се налази у европском делу Русије. Укупна површина под шумама је различита у европским државама - од 6% у Ирској, па све до 66% у Финској.

Само један проценат европских шума је остао потпуно нетакнут, и даље у свом изворном, природном стању, без икаквог утицаја човека. Највећи број ових шума налази се у Русији.

Иако је скоро свака шума претрпела различите утицаје људске цивилизације, последице тих утицаја нису увек биле негативне. Шуме у Европи и даље представљају део укупне животне средине у коме је људски утицај био релативно мали и где доминирају природне вредности.

Европске шуме и шумарство

© The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe