FАО: Конзервациона пољопривреда

Текст (скраћени превод са званичног сајта FАО) објављен у Интернет магазину “Пољопривреда”, 1.12.2008.

Пољопривреда је више од осталих привредних активности угрожена негативним утицајима наступајућих климатских промена (наступају све чешћи и дужи сушни периоди) и даљих поскупљења нафте. Да би се прилагодила новим околностима, стручњаци Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (FАО) посебно се залажу за примену технологије Конзервационе пољопривреде која није идентична са Органском пољопривредом, мада у крајњем исходу води ка њој. Основ ове технологије базира се на комбинованој примени три принципа: директној сетви (без класичног орања), сталном препокривању земљишта (остацима претходне жетве) и ротацији пољопривредних култура.

Ова технологија обраде земље има велики потенцијал за фарме свих величина, мада је њено усвајање од највећег значаја за мале поседе и посебно оне који се суочавају са мањком радне снаге. Сматра се да је ово начин који комбинује уносну пољопривредну производњу са захтевима заштите природне средине, а нарочито очувања и унапређивања плодности земљишта.

Према анализама стручњака, интензивна пољопривреда (механизација, минерална ђубрива, пестициди) је умањила плодност земљишта у свету у периоду од 1945. до 1990. године - за око 13 процената, при чему се сматра да класично орање са превртањем земље носи добар део одговорности за ову ситуацију.

Интензивно орање пољопривредног земљишта може у краћим периодима да повећа његову плодност, али се касније може очекивати његова структурна деградација, губитак органских материја, ерозија и опадање биодиверзитета. Класично орање са превртањем земље захтева велику количину енергије и при његовој замени директном садњом може се уштедети 30 до 40 процената утрошеног времена, рада и горива за механизацију.

Директна сетва искључује класично орање. Ово је сетва која се спроводи коришћењем посебних алата и опреме за отварање мањих рупа у земљи за убацивање семена и ђубрива поред њега (ђубриво се евентуално може додати површински). Битно је да се земља при садњи отвара у што мањем обиму и потом опет затвори. Припрема земљишта пре сетве захтева претходно сечу корова и остатака претходне жетве или њихово ваљање или запрашивање хербицидима за контролу корова.

Стална покривеност земљишта (биолошким материјалом – сламом, кукурузовином, осушеном травом и сл.) је важна да би се земљиште заштитило од разорног излагања сунцу или јаким кишама, да снабде микро и макро организме у земљи хранљивом материјом и да омогући микроклиму у земљишту за оптималан раст и развој организама у земљи укључујући ту и корен засађених биљака. На овај начин се повећава способност земљишта за боље упијање и задржавање влаге стварањем канала за продор ваздуха и воде у земљишту, што даље омогућава његов природни биолошки третман односно формирање хумуса; смањује се негативан утицај брзог отицања воде (од јаких киша или наглог топљења снега) са земљишта, што иначе доводи до његове ерозије; обнављање плодности земљишта је на овај начин брже од његове деградације; ублажавају се температурне варијације на површини. као и унутар плодног слоја земљишта и тако стварају бољи услови за развој корена.

Ротација пољопривредних култура није неопходна само да би се понудила различита исхрана за микроорганизме у земљи, већ и зато што оне имају корен на различитој дубини па на тај начин користе хранљиве материје из разних слојева земље. Хранљиве материје које су се акумулирале у дубљим слојевима земљишта нису више доступне неким врстама биљака и на тај начин могу да буду рециклиране ротацијом култура која ради слично биолошкој пумпи. Различитост култура при ротацији води ка стварању различите флоре и фауне земље зато што корен различитих биљака излучује различите органске материје које привлаче разноврсне типове бактерија и плесни - које заузврат играју важну улогу у трансформацији ових материја у хранљиве материје за биљке. Ротација култура има исто тако значајну фитосанитарну функцију и спречава преношење штеточина специфичних за одређене врсте биљака са једног усева на други преко остатка жетве на њиви – односно смањује ризик од заразе одређеним биљним штеточинама или коровом.

© The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe