Улога мора и океана

Вода у океанима је у сталном кретању због утицаја соларног загревања, Земљине ротације и гравитације сунца и месеца. Велике океанске струје мешају топлу воду из тропских региона са леденом водом поларних мора. Мешање топле и хладне воде има кључну улогу у регулацији климе, система за одржање живота у океанима и светског риболова.

Међусобни утицај атмосфере и океана и мора снажно утиче на климу и временске прилике. Океани доприносе смањењу ефекта стаклене баште пошто апсорбују велике количине гасова, посебно СО2.

Сваке године океани производе око 200 милијарди тона фитопланктона, углавном у приобалним подручјима. Фитопланктон чини група аутотрофних организама чији опстанак и развој зависи искључиво од сунчеве енергије, присуства минералних материја и СО2. Служи као трофички основа за све морске организме, хранећи између 200 и 400 милиона тона рибе годишње.

Морска вода и морско дно су богати минералима. Један литар морске воде садржи 29 грама натријум-хлорида и један грам магнезијума. На дну океана налазе се форме у облику кромпира које се називају нодули. Оне су изузетно богате минералима, као што је магнезијум, никал и бакар, који могу из њих лако да се ваде. Морска вода може да се дестилише и да се користи као вода за пиће.

Човек је хиљадама година користио море за риболов, транспорт и трговину. И данас се мора користе на овај начин, али се користе и други ресурси, као што су нафта, гас и минерали, који се ваде из приобалних вода.

Нажалост, наши океани су постали коначно одредиште где завршава скоро сав отпад који производи човечанство, укључујући и канализационе воде, отпад из домаћинстава и нуклеарне нуспроизводе.

© The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe